+381 64 145 11 18, office@msfinance.rs

GODIŠNJI POPIS IMOVINE I OBAVEZA

Kada postoji obaveza vršenja popisa?

Prema članu 20. i 21. Zakon o računovodstvu, obaveza vršenja popisa postoji za sva pravna lica i preduzetnike, bez obzira na pravnu formu i delatnost kojom se bave i to:

  • na početku poslovanja,
  • redovni ili godišnji popis na kraju poslovne godine, odnosno na dan bilansa stanja 31.12,
  • vanredni popis vrši se prilikom primopredaje dužnosti računopolagača, promene prodajnih cena proizvoda i robe u maloprodajnom objektu, statusne promene, otvaranja, odnosno zaključenja postupka stečaja i likvidacije pravnog lica, kao i u drugim slučajevima predviđenim zakonom.

Šta je predmet godišnjeg popisa?

Predmet popisa je vršenja popisa imovine i obaveza i usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem koje se utvrđuje popisom.

Imovina koja je predmet popisa obuhvata:

  • upisani a neuplaćeni kapital,
  • nematerijalnu imovinu,
  • nekretnine,
  • investicione nekretnine,
  • postrojenja, opremu, ostala stalna materijalna sredstva,
  • biološka sredstva,
  • zalihe materijala, nedovršenu proizvodnju, nedovršene usluge, gotove proizvode i robu,
  • stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja,
  • finansijske plasmane i potraživanja
  • gotovinske ekvivalente i gotovinu.

Obaveze koje su predmet popisa osim obaveza koje se utvrđuju obračunom (rezervisanja i pasivna vremenska razgraničenja).

  • dugoročne obaveze
  • kratkoročne obaveze

Osim obaveza koje se utvrđuju obračunom (rezervisanja i pasivna vremenska razgraničenja).

Šta je potrebno doneti pre sprovođenja popisa?

  • Odluku ili Rešenje o popisu
  • Rešenje o imenovanju članova popisne komisije kojima se obrazuje potreban broj stalnih ili povremenih komisija za popis imovine i obaveza, određuju period u kome će komisije vršiti popis, vreme za popis i rokove dostavljanja.

Kako se formira i iz čega se sastoji popisna komisija

Popisna komisija formira se u skladu sa potebama pravnih lica data je sloboda da pravna lica sama odrede broj komisija koje će biti angažovane na popisu, u praksi najčešće obrazuje komisija zadužena za popis zaliha, za popis osnovnih sredstava, za gotovinu i gotovinske ekvivalente i slično

Kada postoji veći broj popisnih komisija uglavnom se formira centralna popisna komisija koja koordinira i prati rad pojedinih popisnih komisija.

Popisna komisija se sastoji od:

  • predsednika i
  • određenog broja članova ( najčešće 2), llica koja su zaposlena u pravnom licu na poslovima rukovanja imovinom koja je predmet popisa ne mogu biti angažovani na poslovima popisa te imovine u svojstvu člana ili predsednika popisne komisije

Koji su ciljevi vršenja popisa?

  • sagledavanje stvarnog količinskog stanja imovine i u skladu sa istim, njeno vrednosno obračunavanje,
  • sagledavanje vrednosnog stanja ostale imovine i obaveza,
  • sagledavanje kvaliteta imovine, i
  • sagledavanje načina raspolaganja i rukovanja imovinom od strane računopolagača.

Kako se sprovodi godišnji popis?

  • utvrđuju stvarno stanje imovine merenjem, brojanjem, procenom i sličnim postupcima i unose podatke u naturalnom obliku u popisne liste,
  • utvrđuju promene na popisanoj imovini koje su nastale između datuma popisa i dana bilansa stanja i svode na stanje na dan 31.12. godine za koju se vrši popis, na osnovu verodostojne računovodstvene dokumentacije,
  • unose knjigovodstvene podatke u popisne liste,
  • unose cene na osnovu kojih utvrđuju vrednost popisane imovine,
  • ispituju uzroke eventualnih odstupanja između stvarnog i knjigovodstvenog stanja i
  • sastavljaju izveštaj o izvršenom popisu.

Kako se vrši popis potraživanja i obaveza?

Popis se vrši na osnovu izvoda otvorenih stavki ili nekog drugog validnog dokumenta o usaglašenosti u knjigovodstvu, s tim što komisija za popis treba da proveri, utvrdi i proceni uzroke tih otvorenih stavki, njihovu realnost.

Šta treba da sadrži izveštaj o popisu?

Nakon popunjavanja popisnih listi, utvrđivanja manjkova i viškova, kao i zaliha slabijeg kvaliteta, oštećenih i neupotrebljivih zaliha, komisija za popis pristupa izradi Izveštaja o sprovedenom popisu.

Elementi koje Izveštaj o popisu mora minimalno da sadrži:

  • stvarno i knjigovodstveno stanje imovine i obaveza,
  • razlike između stvarnog stanja utvrđenog popisom i knjigovodstvenog stanja,
  • uzroke neslaganja između stanja utvrđenog popisom i knjigovodstvenog stanja,
  • predloge za likvidaciju utvrđenih razlika (prebijanje manjkova i viškova nastalih po osnovu zamena, način naknađivanja manjkova i prihodovanja viškova, otpisivanja zastarelih potraživanja, prihodovanja zastarelih obaveza i dr.),
  • način knjiženja,
  • primedbe i objašnjenja lica koja rukuju, odnosno koja su zadužena materijalnim i novčanim vrednostima o utvrđenim razlikama, kao i druge primedbe i predloge komisije za popis.

 

Koji je rok za predaju izveštaja o redovnom popisu?

Krajnji rok za predaju izveštaja o redovnom popisu za 2020. godinu na usvajanje je 29. januar 2021. godine.

Krajnji rok za donošenje Odluke o usvajanju Izveštaja o izvršenom redovnom popisu za 2020. godinu je 29. januar 2021. godine.

Koji je iznos kazne ukoliko pravno lice, odnosno preduzetnik ne ispuni obavezu sprovođenja godišnjeg popisa imovine i obaveza?

 

  • novčanom kaznom od 100.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup pravno lice i od 20.000 do 150.000 dinara odgovorno lice u pravnom licu.
  • novčanom kaznom od 100.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik.

Autor, Marija Slavković, dana 31.12.2020. godine