Postoje dva načina ulaska u sistem PDV-a, odnosno mogu se desiti dve situacije:
- obavezno – nastala je obaveza plaćanja PDV-a,
- dobrovoljno – firma sama želi da se prijavi za plaćanje.
Obaveza evidentiranja u sistem PDV-a nastaje kada obveznik pređe promet veći od 8 miliona dinara. Dakle, kada zbir fakturisanih dobara i usluga za minulih 12 meseci pređe iznos od 8.000.000,00 dinara, firma postaje obveznik PDV-a i to već narednog dana od dana kada je suma prometa dostigla pomenutu definisanu granicu. Tog dana firma je dužna da počne sa izdavanjem računa sa obračunatim PDV-om, da vodi propisane evidencije, obračunava mesečnu (tromesečnu) PDV obavezu i preda EPPDV prijavu, kojom se evidentira u sistem PDV-a kod Poreske uprave. Podnošenje EPPDV prijave mora se obaviti najkasnije do isteka roka za predaju periodične PDV prijave za mesec u kome je ostvaren definisani promet, a to je 15.u mesecu za prethodni mesec. Ovo je izuzetno značajno, jer firmi nameće obavezu da prati promet, naročito kada je on blizu 8 miliona, kako bi odmah po prelasku tog limita izvršila predaju EPPDV prijavu, tj faktički postala PDV obveznik i izbegla ulazak u prekršaj.
Zbog toga nije na odmet koristiti mogućnost dobrovoljnog prijavljanja u sistem PDV-a kada se promet približi cenzusu od 8 miliona, jer se na taj način ne rizikuje prekoračenje roka, a nema ni potrebe da se svakodnevno prati vrednost ukupnog prometa.
Firma koja želi dobrovoljno da se prijavi može to da uradi bilo kada u toku meseca i godine. Za razliku od obaveznog, sama odlučuje koji dan će biti početak PDV-a, a EPPDV takođe podnosi do 15. u mesecu, za promet iz prethodnog.
Sve firme koje prvi put uđu u sistem PDV-a postaju mesečni obveznici, tokom prve dve godine poslovanja. Nakon toga, ako za godinu dana ostvare ukupan promet više od 50.000.000 dinara i dalje ostaju mesečni obveznici. Ukoliko imaju manji promet od toga, postaju tromesečni obveznici.
Olakšavajuća okolnost za sve firme je ta što se sve poreske prijave vezane za PDV mogu podneti elektronskim putem.
Postoje dve stope kod poreza na dodatu vrednost, a to su:
- opšta poreska stopa 20% – oporezuje se promet dobara i usluga ili uvoz (kompjuterska oprema, automobili, nameštaj, kancelarijski material, proizvodi za domaćinstva, gorivo…),
- posebna poreska stopa 10% – oporezuje se promet dobara i usluga ili uvoz (pekarski proizvodi, mlečni proizvodi, lekovi, komunalne usluge, štampani material, ulaznice za manifestacije….).
