Skip to main content
+381 64 145 11 18, office@msfinance.rs

Autor: SasaNikolic

MINIMALNA ZARADA U 2025. GODINI

Vlada Srbije je donela odluku o povećanju minimalne cene rada sa 271,00 dinar na 308,00 dinara po satu, dakle za 13,70%. Odluka je objavljena u „Službenom glasniku RS“, broj 74 od 04.09.2024. godine.

Tabela minimalne zarade

Nove osnovice doprinosa će važiti od 1. januara do 31. decembra 2025. godine.
Najniža osnovica doprinosa za 2025. godinu iznosi 45.950,00 din, dok najviša osnovica doprinosa za 2025. godinu iznosi 656.425,00 dinara
U obračunu bruto zarade primenjene su vrednosti koje važe od 1. januara 2025. godine za poresko oslobođenje od 28.423,00 dinara.
Sadašnja minimalna cena rada od 271,00 dinara po satu važi za sve isplate zaključno sa 31.12.2024. godine. Dakle, ukoliko poslodavci nameravanju da isplate decembarsku zaradu u januaru obavezni su da primene novu minimalnu cenu rada, što bi značilo da će biti u obavezi da isplate minimalnu neto zaradu u iznosu od 54.208,00 dinara, umesto 47.696,00 dinara.
Minimalna cena rada utvrđuje se po radnom času bez poreza i doprinosa, za kalendarsku godinu, najkasnije do 15. septembra tekuće godine, a primenjuje se od 1. januara naredne godine.

Autor, Marija Slavković, dana 24.12.2024. godine

MINIMALNA ZARADA U 2024. GODINI

Vlada Srbije je donela odluku o povećanju minimalne cene rada sa 230,00 na 271,00 dinar po satu, dakle za 17,83%. Odluka je objavljena u „Službenom glasniku RS“, 79 od 15.09.2023. godine.

Tabela minimalne zarade

Nove osnovice doprinosa će važiti od 1. januara do 31. decembra 2024. godine.

Najniža osnovica doprinosa za 2024. iznosi 40.143,00 din, dok najviša osnovica doprinosa za 2024. iznosi 573.470,00  dinara

U obračunu bruto zarade primenjene su vrednosti koje važe od 1. januara 2024. godine za poresko oslobođenje od 25.000,00 dinara.

Sadašnja minimalna cena rada od 230,00 dinara po satu važi za sve isplate zaključno sa 31.12.2023. godine. Dakle, ukoliko poslodavci nameravanju da isplate decembarsku zaradu u januaru obavezni su da primene novu minimalnu cenu rada, što bi značilo da će biti u obavezi da isplate minimalnu neto zaradu u iznosu od 45.528,00 dinara, umesto 38.640,00,00 dinara.

U skladu sa članom 112. Zakona o radu minimalna cena rada utvrđuje se odlukom Socijalno – ekonomskog saveta osnovanog za teritoriju Republike Srbije.

Na utvrđivanje visine minimalne cene rada utiču sledeći faktori:

  • vrednost minimalne potrošačke korpe,
  • kretanje stope zaposlenosti na tržištu rada,
  • stopa rasta bruto domaćeg proizvoda,
  • kretanje potrošačkih cena,
  • kretanje produktivnosti i
  • kretanje prosečne zarade u Republici.

Minimalna cena rada utvrđuje se po radnom času bez poreza i doprinosa, za kalendarsku godinu, najkasnije do 15. septembra tekuće godine, a primenjuje se od 1. januara naredne godine.

Minimalna cena rada ne može se utvrditi u nižem iznosu od minimalne cene rada utvrđene za prethodnu godinu.

 

    Autor, Marija Slavković, dana 20.12.2023. godine

Dobijanje licence i dozvole za pružanje računovodstvenih usluga

Zadovoljstvo nam je da vas obavestimo da smo 22.03.2023. od Komore ovlašćenih revizora dobili dozvolu broj Д-1724-2079/23 za pružanje računovodstvenih usluga, kao i licencu na ime Marija Slavković koju je izdao Savez računovođa i revizora.

Ovo je veliki korak za našu firmu i još jedan dokaz našeg kontinuiranog rada na pružanju najboljih mogućih usluga našim klijentima. Smatramo da će nam ova dozvola omogućiti da se još bolje usredsredimo na potrebe naših klijenata i pružimo im najbolje moguće usluge u ovoj oblasti.

Sve informacije o upisu u registar pružaoca računovodstvenih usluga možete pronaći na stranici Agencije za privredne registre . Radujemo se što ćemo vam pružiti naše usluge i nadamo se da ćete biti zadovoljni našim radom.

KADA POSTOJI OBAVEZA EVIDENTIRANJA U SISTEM PDV-a?

Postoje dva načina ulaska u sistem PDV-a, odnosno mogu se desiti dve situacije:

  • obavezno – nastala je obaveza plaćanja PDV-a,
  • dobrovoljno – firma sama želi da se prijavi za plaćanje.

Obaveza evidentiranja u sistem PDV-a nastaje kada obveznik pređe promet veći od 8 miliona dinara. Dakle, kada zbir fakturisanih dobara i usluga za minulih 12 meseci pređe iznos od 8.000.000,00 dinara, firma postaje obveznik PDV-a i to već narednog dana od dana kada je suma prometa dostigla pomenutu definisanu granicu. Tog dana firma je dužna da počne sa izdavanjem računa sa obračunatim PDV-om, da vodi propisane evidencije, obračunava mesečnu (tromesečnu) PDV obavezu i preda EPPDV prijavu, kojom se evidentira u sistem PDV-a kod Poreske uprave. Podnošenje EPPDV prijave mora se obaviti najkasnije do isteka roka za predaju periodične PDV prijave za mesec u kome je ostvaren definisani promet, a to je 15.u mesecu za prethodni mesec. Ovo je izuzetno značajno, jer firmi nameće obavezu da prati promet, naročito kada je on blizu 8 miliona, kako bi odmah po prelasku tog limita izvršila predaju EPPDV prijavu, tj faktički postala PDV obveznik i izbegla ulazak u prekršaj.

Zbog toga nije na odmet koristiti mogućnost dobrovoljnog prijavljanja u sistem PDV-a kada se promet približi cenzusu od 8 miliona, jer se na taj način ne rizikuje prekoračenje roka, a nema ni potrebe da se svakodnevno prati vrednost ukupnog prometa.

Firma koja želi dobrovoljno da se prijavi može to da uradi bilo kada u toku meseca i godine. Za razliku od obaveznog, sama odlučuje koji dan će biti početak PDV-a, a EPPDV takođe podnosi do 15. u mesecu, za promet iz prethodnog. 

Sve firme koje prvi put uđu u sistem PDV-a postaju mesečni obveznici, tokom prve dve godine poslovanja. Nakon toga, ako za godinu dana ostvare ukupan promet više od 50.000.000 dinara i dalje ostaju mesečni obveznici. Ukoliko imaju manji promet od toga, postaju tromesečni obveznici.
Olakšavajuća okolnost za sve firme je ta što se sve poreske prijave vezane za PDV mogu podneti elektronskim putem.

Postoje dve stope kod poreza na dodatu vrednost, a to su:

  • opšta poreska stopa 20% – oporezuje se promet dobara i usluga ili uvoz (kompjuterska oprema, automobili, nameštaj, kancelarijski material, proizvodi za domaćinstva, gorivo…),
  • posebna poreska stopa 10% – oporezuje se promet dobara i usluga ili uvoz (pekarski proizvodi, mlečni proizvodi, lekovi, komunalne usluge, štampani material, ulaznice za manifestacije….).
Call Now Button