Autor: Milena Pajić

Šta je potrebno uraditi pre početka korišćenja elektronskog fiskalnog uređaja?

Obveznik fiskalizacije dužan je da pre početka korišćenja elektronskog fiskalnog uređaja za izdavanje fiskalnih računa u poslovnom prostoru i poslovnoj prostoriji, Poreskoj upravi dostavi prijavu sa podacima za generisanje jedinstvene oznake poslovnog prostora i poslovne prostorije elektronskim putem, koja sadrži podatke o poslovnom prostoru i poslovnoj prostoriji, i to za svaki poslovni prostor i poslovnu prostoriju odvojeno.

Kako se dostavlja prijava podataka o poslovnom prostoru i poslovnoj prostoriji?

Prijava se dostavlja u elektronskom obliku preko portala Poreske uprave, ePorezi. Obveznik bira prijavu- (PGJO) prijava sa podacima za generisanje jedinstvene oznake poslovnog prostora i poslovne prostorije.
Poreska uprava, nakon izvršene provere dostavljenih podataka, u roku od tri dana od dana dostavljanja prijave sa podacima, dostavlja podnosiocu prijave obaveštenje, koje sadrži jedinstvenu oznaku poslovnog prostora i poslovne prostorije, koja će se koristiti u elektronskom fiskalnom uređaju.
Poreska uprava je na sajtu objavila korisničko uputstvo za dostavljanje podataka i generisanje jedinstvene oznake o poslovnom prostoru i poslovnim prostorijama elektronskim putem koje možete videti na linku:
Ovde

Kako se vrši prijava za finansijsku podršku novom modelu fiskalizacije?

Na sajtu Ministarstva privrede objavljen je javni poziv za prijavljivanje za finansijsku podršku novom modelu fiskalizacije koji možete videti na linku: Ovde
Svi zainteresovani koji su osnovani i upisani kod nadležnog registra zaključno sa 29. oktobrom 2021. Godine mogu da se prijave. Prijava se vrši elektronski, preko portala Poreske uprave ePorezi, u periodu od 15. oktobra 2021. godini do 31. januara 2022. godine.

Ko ima pravo na finansijsku podršku?

Pravo može da ostvari obveznik fiskalizacije samo po osnovu poslovnog prostora i poslovne prostorija za koju Poreska uprava dodeli jedinstvenu oznaku poslovnog prostora i poslovne prostorije. Za finansijsku podršku može da se prijavi samo jednom tokom trajanja Javnog poziva, neophodno je da pre apliciranja izvrši prijavu svih prodajnih mesta.

Svi obveznici dobiće po 100 evra po prodajnom mestu i 100 evra po fiskalnom uređaju, a ta suma će biti uvećana za 20 odsto za one koji nisu u sistemu PDV-a.

Ukoliko u trenutku izdavanja nemate internet konekciju račune potpisuje lokalni procesor fiskalnih računa (L-PFR) koji je obavezan da postoji na svakom prodajnom mestu.
Računi potpisani lokalnim procesorom će biti sinhronizovani sa poreskom upravom nakon ponovne uspostave internet veze. Da bi L-PFR funkcionisao neophodan je čitač kartica priključen na računar i bezbednosni element (smart karticа) izdat od strane poreske uprave. L-PFR može biti hardverski ili softverski.

TiM Code je izradio sopstveni L-PFR za svoje korisnike а njegovo korišćenje je uključeno u cenu mesečne licence.

Više na linku OVDE

Šta je predmet godišnjeg popisa?

Predmet popisa je vršenja popisa imovine i obaveza i usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem koje se utvrđuje popisom.

Imovina koja je predmet popisa obuhvata:

• upisani a neuplaćeni kapital,
• nematerijalnu imovinu,
• nekretnine,
• investicione nekretnine,
• postrojenja, opremu, ostala stalna materijalna sredstva,
• biološka sredstva,
• zalihe materijala, nedovršenu proizvodnju, nedovršene usluge, gotove proizvode i robu,
• stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja,
• finansijske plasmane i potraživanja
• gotovinske ekvivalente i gotovinu.

Obaveze koje su predmet popisa osim obaveza koje se utvrđuju obračunom (rezervisanja i pasivna vremenska razgraničenja).

• dugoročne obaveze
• kratkoročne obaveze

Osim obaveza koje se utvrđuju obračunom (rezervisanja i pasivna vremenska razgraničenja).

Šta je potrebno doneti pre sprovođenja popisa?

• Odluku ili Rešenje o popisu
• Rešenje o imenovanju članova popisne komisije kojima se obrazuje potreban broj stalnih ili povremenih komisija za popis imovine i obaveza, određuju period u kome će komisije vršiti popis, vreme za popis i rokove dostavljanja.

Kako se formira i iz čega se sastoji popisna komisija

Popisna komisija formira se u skladu sa potebama pravnih lica data je sloboda da pravna lica sama odrede broj komisija koje će biti angažovane na popisu, u praksi najčešće obrazuje komisija zadužena za popis zaliha, za popis osnovnih sredstava, za gotovinu i gotovinske ekvivalente i slično

Kada postoji veći broj popisnih komisija uglavnom se formira centralna popisna komisija koja koordinira i prati rad pojedinih popisnih komisija.

Popisna komisija se sastoji od:

• predsednika i
• određenog broja članova ( najčešće 2), llica koja su zaposlena u pravnom licu na poslovima rukovanja imovinom koja je predmet popisa ne mogu biti angažovani na poslovima popisa te imovine u svojstvu člana ili predsednika popisne komisije

Koji su ciljevi vršenja popisa?

• sagledavanje stvarnog količinskog stanja imovine i u skladu sa istim, njeno vrednosno obračunavanje,
• sagledavanje vrednosnog stanja ostale imovine i obaveza,
• sagledavanje kvaliteta imovine, i
• sagledavanje načina raspolaganja i rukovanja imovinom od strane računopolagača.

Kako se sprovodi godišnji popis?

• utvrđuju stvarno stanje imovine merenjem, brojanjem, procenom i sličnim postupcima i unose podatke u naturalnom obliku u popisne liste,
• utvrđuju promene na popisanoj imovini koje su nastale između datuma popisa i dana bilansa stanja i svode na stanje na dan 31.12. godine za koju se vrši popis, na osnovu verodostojne računovodstvene dokumentacije,
• unose knjigovodstvene podatke u popisne liste,
• unose cene na osnovu kojih utvrđuju vrednost popisane imovine,
• ispituju uzroke eventualnih odstupanja između stvarnog i knjigovodstvenog stanja i
• sastavljaju izveštaj o izvršenom popisu.

Kako se vrši popis potraživanja i obaveza?

Popis se vrši na osnovu izvoda otvorenih stavki ili nekog drugog validnog dokumenta o usaglašenosti u knjigovodstvu, s tim što komisija za popis treba da proveri, utvrdi i proceni uzroke tih otvorenih stavki, njihovu realnost.

Šta treba da sadrži izveštaj o popisu?

Nakon popunjavanja popisnih listi, utvrđivanja manjkova i viškova, kao i zaliha slabijeg kvaliteta, oštećenih i neupotrebljivih zaliha, komisija za popis pristupa izradi Izveštaja o sprovedenom popisu.

Elementi koje Izveštaj o popisu mora minimalno da sadrži:

• stvarno i knjigovodstveno stanje imovine i obaveza,
• razlike između stvarnog stanja utvrđenog popisom i knjigovodstvenog stanja,
• uzroke neslaganja između stanja utvrđenog popisom i knjigovodstvenog stanja,
• predloge za likvidaciju utvrđenih razlika (prebijanje manjkova i viškova nastalih po osnovu zamena, način naknađivanja manjkova i prihodovanja viškova, otpisivanja zastarelih potraživanja, prihodovanja zastarelih obaveza i dr.),
• način knjiženja,
• primedbe i objašnjenja lica koja rukuju, odnosno koja su zadužena materijalnim i novčanim vrednostima o utvrđenim razlikama, kao i druge primedbe i predloge komisije za popis. 

Koji je rok za predaju izveštaja o redovnom popisu?

Krajnji rok za predaju izveštaja o redovnom popisu za 2020. godinu na usvajanje je 29. januar 2021. godine.

Krajnji rok za donošenje Odluke o usvajanju Izveštaja o izvršenom redovnom popisu za 2020. godinu je 29. januar 2021. godine.

Koji je iznos kazne ukoliko pravno lice, odnosno preduzetnik ne ispuni obavezu sprovođenja godišnjeg popisa imovine i obaveza?

• novčanom kaznom od 100.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup pravno lice i od 20.000 do 150.000 dinara odgovorno lice u pravnom licu.

• novčanom kaznom od 100.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik.

Autor, Marija Slavković, dana 31.12.2020. godine

Poreska uprava je putem saopštenja pozvala sva fizička lica koja su propustila da podnesu poreske prijave, da pre preduzimanja bilo koje radnje poreskog organa u vezi učinjene radnje ili propusta, odnosno pre otpočinjanja poreske kontrole ili podnošenja zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, samoinicijativno to učine, odnosno obračunaju porez i doprinose sa pripadajućom kamatom i izmire svoje zakonske obaveze, kako bi izbegla prekršajnu odgovornost.

Ko je obveznik poreza na dohodak građana?

Obveznik poreza na dohodak građana je rezident Republike Srbije, za dohodak ostvaren na teritoriji Republike Srbije i u drugoj državi. Rezident Republike jeste fizičko lice koje:

• na teritoriji Republike ima prebivalište ili centar poslovnih i životnih interesa, ili
• na teritoriji Republike, neprekidno ili sa prekidima, boravi 183 ili više dana u periodu od 12 meseci koji počinje ili se završava u odnosnoj poreskoj godini.

Obveznik poreza na dohodak građana je i fizičko lice koje nije rezident za dohodak ostvaren na teritoriji Republike.

Koji je rok da se podnese poreska prijava i kada nastaje obaveza plaćanje poreza?

Poreska prijava se podnosi u roku od 30 dana od dana ostvarivanja prihoda, a plaćanje iskazanog poreza i pripadajućih doprinosa se vrši najkasnije do isteka roka za podnošenje poreske prijave. Elektronski je moguće podneti Obrazac PP OPO  za dva ili više prihoda  biranjem opcije „Novi prihod“.

Kako se predaje poreska prijava?

Poreska prijava se može predati elektronskim putem preko portala e-porezi ili u papirnom obliku nadležnoj filijali Poreske uprave.

Šta je potrebno da bi se elektronski podnela prijva?

Potrebno je da fizičko lice poseduje kvalifikovani elektronski sertifikat – digitalni potpis, putem portala ePorezi da preda zahtev za registraciju u registar poreskih obveznika u cilju podnošenja poreske prijave, Poreska uprava će u roku od 24 časa radnim danom izvršiti registraciju nakon čega se može nastaviti sa predajom poreske prijave.

Koliko je iznos porez i doprinosi na prihode fizičkih lica iz inostranstva?

U zavisnosti od vrste ugovora, prihoda koje fizičko lice ostvaruje iz inostranstva zavisi iznos poreza i doprinosa.

Iznos poreza i doprinosa ako je (rezidetno) fizičko lice zasnovalo radni odnos sa nerezidentnim pravnim licem

U ovom slučaju prihod koji je isplaćen je zarada iz radnog odnosa. Bruto prihod se umanju za isnos propisanog neoporezivi iznos od 16.300,00 u ovom trenutku, porez se plaća po stopi od 10%,  može se ostvariti umanjnenje za iznos poreza koji je plaćen u drugoj državi, doprinosa za PIO 25,5%, doprinos za zdravstvo 10,3% i doprinos za nezaposlenost 0,75%.

Prihodi po osnovu ugovora o delu

Kada rezidentno fizičko lice ostvaruje prihod po osnovu po osnovu ugovora o delu poreska osnovica je ostvareni bruto prihod koji se umanjuje za iznos normiranih troškova od 20% (normirani troškovi su troškovi koji se mogu priznati i koji se ne oporezuju).

Kada je lice zaposleno plaća se

Porez po stopi od 20% i  doprinosa za PIO 25,5%

Kada lice nije zaposleno plaća se

Porez po stopi od 20%, doprinosa za PIO 25,5% i  doprinos za zdravstvo 10,3%.

Prihodi po osnovu autorskih ugovora

Kada rezidentno fizičko lice ostvaruje prihodi po osnovu autorskog ugovora poreska osnovica je ostvareni bruto prihod umanjen za normirane troškove u zavisnosti od vrste autorskog ugovora. Normirani troškovi mogu biti 34%, 43% ili 50%.

Kada je lice zaposleno plaća se

Porez po stopi od 20%,  doprinosa za PIO 25,5%

Kada lice nije zaposleno plaća se

Porez po stopi od 20%,  doprinosa za PIO 25,5% i doprinos za zdravstvo 10,3%.

Prihodi od zakupnina

Kada rezidentno fizičko lice izdaje u zakup sopstvenu nepokretnost na bruto prihod umanjen za normirane troškove od 25%  plaća se porez po stopi od 20%.

Prihodi od kapitala

Stopa poreza na prihod od kapitala iznosi 15%.

Da li se iznos poreza može umanjiti za iznos poreza koji je plaćen u drugoj državi?

Može se ostvariti poreski kredit članom 12. Zakona o porezu na dohodak građana propisano je da ako rezident Republike ostvari dohodak u drugoj državi, na koji je plaćen porez u toj državi, na račun poreza na dohodak građana utvrđenog prema odredbama Zakona odobrava mu se poreski kredit u visini poreza na dohodak plaćenog u toj državi. Uslov je da rezidentno fizičko lice poseduje dokaz o plaćenom porezu druge države u vidu potvrde koju overava nadležni poreski organ te druge države.

Da li postoji obaveza godišnjeg porez na dohodak građana?

Postoji ako iznos svih uplata iz inostranstva u bruto iznosu umanjenih za iznose plaćenih poreza i doprinosa bude veći od trostrukog iznosa prosečne godišnje zarade po zaposlenom isplaćene u Republici u 2019. godini, je iznosilo 2.729.304 dinara.

Autor, Marija Slavković, dana 06.11.2020. godine

Nakon desetogodišnjeg rada u više domaćih kompanija u Beogradu na poslovima poreskog savjetovanja, finansijskog izvještavanja, evidentiranja i knjiženja računovodstvenih isprava, osniva svoju knjigovodstvenu agenciju “MS finance & accounting”.

Sa Marijom smo razgovarali o njenim profesionalnim počecima, odluci da pokrene vlastiti biznis, motivaciji, ali i o izazovima u poslovanju prije i tokom pandemije…

Koliko je bio težak put da bi stigli do ove tačke u kojoj ste danas, kada ste nominovani za nagradu “Cvijet uspjeha Žena zmaj 2020″. Koliko vam to lično znači?

“MS finance & accounting” osnovala sam 2017. godine. Prelomni trenutak da započenem svoj biznis desio je se nedugo po mom dolasku u Beograd. Imala sam deset godina iskustva na poslovima poreskog savjetovanja, finansijskog izvještavanja i računovodstvenim poslovima. Nisam više sebe vidjela kao dio tuđeg sistema, željela sam da pokrenem svoj posao i ostavim trag. Privatne okolnosti su bile dodatan okidač. Odlučila sam da iz sigurne zone uđem u potpunu neizvjesnost i osnujem knjigovodstvenu agenciju “MS finance & accounting”.

Najteži je bio sam početak. To je kada imate cilj, a niste 100 odsto sigurni kako da slijedite svoj put. Prepreke su bile takve da je ponekad djelovalo da ih je nemoguće prevazići. Nisam imala ništa osim svog sna, želje i riječi “istraj” koja mi je davala snagu. Trebalo je opstati u dinamičnom okruženju u kojem veće kompanije dobijaju poslove. Bila sam suočena s tim da me pojedini klijenti nisu željeli baš zato što nisam velika firma. Ogromna energija mi je bila potrebna da im dokažem svoju stručnost, steknem i opravdam povjerenje, i pokažem prednost manje firme, posebno kada je odnos prema klijentu u pitanju. Za mene nema malih i velikih klijenata, svima pristupam isto, ali za svačiji posao tražim rješenje svojstveno baš tom i takvom poslovanju.Članica sam Udruženje poslovnih žena Srbije i jedna od učesnica u e-Mentoring programu Udruženja poslovnih žena Srbije.

Velika je čast naći se u konkurenciji za nagradu “Cvijet uspjeha za ženu zmaja 2020” koje se dodjeljuje najboljim preduzetnicama u Srbiji. Nominacija za tu nagradu je moja najveća motivacija i podsticaj za nove planove. Znak da sam na pravom putu i da treba da nastavim da koračam dalje ka novim ciljevima i novim uspjesima.

Šta je najvažnije da žena u biznisu posjeduje?

Hrabrost, inovativnost i kreativnost. Da bude spremna na rizik i prilagodljiva brzim promjenama. Preduzetnice danas moraju da brzo donose odluke, ali ne da budu i nepromišljene.

Kako biste ocijenili trenutnu poslovnu klimu i šta učiniti da se stvore bolji uslovi za bolje poslovanje privatnih preduzeća?

Trenutnu poslovnu klimu ocijenila bih prosječnom. Da bi se stvorili bolji uslovi za poslovanje privatnih preduzeće potrebna je veća primjena digitalnih tehnologija u poslovanju od strane preduzeća koje olakšavaju proces rada. Potrebne su veće stimulacije izvoza, proizvodnje, smanjenje poreza da bi došlo do većeg razvoja privrede, podsticaji za otvaranje novih firmi.

Da li ste imali pomoć države u kriznoj situaciji koju je izazvala pandemija covid 19?

Imali smo pomoć države privredi koja se sastojala od direktnih davanja i fiskalnih pogodnosti. Direktna davanja odnosila su se na uplatu bespovratnih novčanih sredstava privredi za preduzetnike, za pravna lica koja su razvrstana kao mikro, mala i srednja koji su mogli isključivo da koriste bespovratna novčana sredstva za isplate zarada i naknada zarada zaposlenima.

Sredstva su isplaćena poslodavcima u maju, junu, julu za obračunske periode mart, april, maj u iznosu minimalne zarade za mart 2020. godine koja je iznosila 30.367,00 dinara za svakog zaposlenog. Drugi dio bespovratnih sredstava bio je isplaćen u avgustu i septembru u iznosu od 60 posto direktnih davanja koja su isplaćena u julu, što je iznosilo 18.220,00 dinara za svakog zaposlenog. Za velika preduzeća bespovratna novčana sredstva bila su isplaćena u maju, junu, julu za obračunske periode mart, april, maj u iznosu iznosu 50 posto osnovne minimalne neto zarade za mart. I drugi dio bespovratnih sredstava koji je bio je isplaćen u avgustu i septembru u iznosu od 50 posto osnovne minimalne neto zarade za mart.

Fiskalne pogodnosti koje su se odnosile na odlaganje dospjelosti za plaćanje određenih javnih prihoda za obračunske periode mart, april, maj i avgust. Dospjelost za plaćanje je odložena do početka januara naredne godine, a nakon toga postoji mogućnost plaćanja u 24 rate bez kamate.

Privredni subjekti mogu da izgube pravo na korišćenje mjera ukoliko od 15. marta 2020. godine pa do isteka roka od tri mjeseca od poslednje isplate direktnih davanja smanje broj zaposlenih za više od 10 posto i ukoliko privredni subjekt do kraja 2020. godine isplate dividendu.

Programa finansijske podrške privredi u vidu kredita za održavanje tekuće likvidnosti i nabavku obrtnih sredstava Fonda za razvoj sa rokm otplate do 36 mjeseci i kamatnom stopom od 1 posto na godišnjem nivou. Maksimalan iznos kredita za jednog korisnika kredita sa povezanim licima za preduzetnike i mikro pravna lica je do 10 miliona dinara, za mala pravna lica je do 40 miliona dinara, za srednja pravna lica je do 120 miliona dinara.

S obzirom da na domaćem tržištu postoji veliki broj preduzeća koja se bave istom djelatnošću, šta je ono što vas kao firmu izdvaja posebno?

“MS finance & accounting” pruža najviši nivo profesionalnih usluga iz oblasti finansija, računovodstva i poreza kroz aktivnu primjenu digitalnih tehnologija u poslovanju. Odbacili smo zastarjele načine na kojima se temeljio rad i pristup računovodstvu, zastarjele tehnologije, pristup i obradu dokumentacije, kao i zastarjelu komunikaciju sa klijentima. U svakom trenutku i na svakom mjestu imamo pristup bazama, a klijenti nama. Takođe, naši klijenti mogu u svakom trenutku samo jednim klikom da sagledaju cijelo svoje poslovanje, ukoliko imaju potrebu za tim. Njegujemo individualni pristup svakom klijentu, jer nijedan način poslovanja nije identičan. Naš uspjeh je rezultat uspjeha naših klijenata.

Takođe, aktiviran je blog na sajtu preduzeća www.msfinance.rs koji će omogućiti preduzetnicima praćenje propisa, novosti iz oblasti poreza, računovodstva pa i drugih segmenata poslovanja i promjena.

Koliko ste poslovanje promijenili u odnosu na period prije pandemije covid 19 ?

Poslovanje nisam bitnije promijenila jer je naš sistem i rad bio formiran i ranije tako da klijenti bez dolaska i ličnog kontakta nesmetano imaju pruženu uslugu. Uz maksimalnu primjenu digitalnih tehnologija, vođenje poslovnih knjiga radimo preko interneta, kao i dostavljanje dokumentacije koja se vrši elektronski. Budući razvoj vidim kroz još veću primjenu tehnologija, smanjenje “pješačkog” rada na minimum, kako bi svoje vrijeme i znanje najviše trošili na rješavanje pravih problema koji klijenti imaju.

Jeste li zadovoljni potražnjom klijenata za uslugama Vaše agencije. Koliko je pandemija covid 19 uticala na poslovanje ?

Zadovoljna sam potražnjom klijenata, jer kada nastupi kriza tada dolazi do izražaja stručnost i kako riješiti probleme u poslovanju klijenata. Ova situacija nije puno uticala na moje poslovanje, jer su neke djelatnosti doživjele ogroman pad, a neke rast.

Šta biste poručili ženama koje se odluče da uplove u vode preduzetništva?

Da vjeruju u sebe, jer tada nemoguće postaje moguće. Da se uvijek usavršavaju, prilagođavaju novim trendovima u poslovanju i, ma koju djelatnost da izaberu, da teže da ostave svoj trag. I da ne odustanu kada je najteže, jer sve savladane prepreke su uspjeh i stečeno znanje.

U vreme kada je teško naći posao, naročito mladima bez radnog iskustva, znanja, veština i kompetencija za rad, programom „Moja prva plataˮ pruža se mogućnost mladim ljudima bez radnog iskustva da obave praksu i time povećaju svoje mogućnosti za zapošljavanje. Prihvatanjem ovog programa, i poslodavci dobijaju šansu da zaposle kvalitetne mlade kadrove.

KOJE USLOVE JE POTREBNO DA KANDIDATI ISPUNE ZA PROGRAM „MOJA PRVA PLATAˮ?

Uslove koje kandidati treba da ispune jeste da su završili srednju školu ili fakultet i da imaju do 30 godina.

KOLIKO IZNOSI NOVČANA NAKNADA ZA PROGRAM „MOJA PRVA PLATAˮ?

Za sve one koji su završili srednju školu, novčana naknada koju će isplaćivati Nacionalna služba za zapošljavanje iznosi 20.000 dinara, dok će ostatak zarade isplaćivati poslodavac. Za one koji su završili fakultet naknada na teret Nacionalne službe za zapošljavanje iznosi 24.000 dinara . Ostatak zarade,  I u ovom slučaju, isplaćivaće poslodavac. Nacionalna služba za zapošljavanje uplaćivaće doprinos za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti.

KOLIKO TRAJE PROGRAM “MOJA PRVA PLATA”?

Program  ‚‚Moja prva plata” traje u periodu od devet meseci i realizuje se bez zasnivanja radnog odnosa.

GDE ĆE PITI OBJAVLJEN JAVNI POZIV ZA  PROGRAM “MOJA PRVA PLATA”?

Dana 17. avgusta 2020. godine na sajtu Nacionalne služba za zapošljavanje biće objavljen javni poziv kojim će se bliže definisati uslovi učešća i način prijavljivanja.

JAVNI POZIV ZA REALIZACIJU PROGRAMA MOJA PRVA PLATA

KAKO POSLODAVCI MOGU DA SE  PRIJAVA ZA  PROGRAM “MOJA PRVA PLATA”?

Svi poslodavci koji žele da se prijave to će moći preko sajta „Moja prva plata“ a prijavljivanje će se vršiti do 25. septembra. Poslodavci treba da unesu: opis radnih pozicija, poslova, radnih zadataka i ostale uslove koje očekuju da kandidat ispuni.

KAKO SE MLADI MOGU PRIJAVITI ZA  PROGRAM “MOJA PRVA PLATA”?

Svi zainteresovani kandidati mogu da se prijave preko aplikacije koju kreira Kancelarija za IT i eUpravu u saradnji sa PKS, Nacionalnom službom za zapošljavanje, uz podršku Ministarstva finansija i Vlade. Mladi će  moći da se prijave u periodu od 01. do 15. oktobra 2020. godine.

01. novembra 2020. godine obaviće se  povezivanje kandidata i poslodavaca koji su oglasili radne pozicije.

GDE SE SPROVODI PROGRAM

Program se sprovodi kod poslodavca koji pripada privatnom ili javnom sektoru, a prioritet za uključivanje u program imaju poslodavci iz privatnog sektora,  naročito poslodavci iz devastiranih opština.